INTUICIJA naspram PODATAKA

02. 03. 2019.

Naša kompanija – Things Solver, pomaže klijentima da donesu bolje odluke analizirajući relevantne podatke. Tokom analize podataka često primećujemo značajne razlike između onoga što bi naši klijenti intuitivno odlučili i onoga što im njihovi podaci govore da urade.

Jedan upečatljiv primer jaza između naše percepcije i stvarnosti je stanje sveta oko nas. Hans Rosling, autor „Faktologije“, na razigran, nezaboravan način pokazuje kako samo kroz bolje razumevanje podataka možemo bolje razumeti svet u kome živimo. Zvuči jednostavno? Mislite da već dobro razumete svet oko nas? Podstičemo vas da uradite njegov jednostavan test.

Sva je prilika da ste prošli lošije od šimpanze. Niste sami. Besan zbog neznanja koje je zatekao na tako cenjenim mestima kao što su Univerzitet Harvard i Svetski ekonomski forum, Hans je krenuo na putovanje kako bi pomogao svetu da upozna sebe. Prvi korak na ovom putovanju bio je njegov projekat vizuelizacije podataka Gapminder. Drugi korak je njegovo remek delo: Faktologija.

„Faktologija“ je knjiga o svetu oko nas i o tome kako možemo da koristimo široko dostupne podatke i heuristiku kako bi nam pomogli u našem razumevanju. Kako biste osetili knjigu, slobodno skrolujte dole Dollarstreet ili posmatrajte jedan od njegovih TED govora.

Faktologija se usredsređuje na deset instinkata koji čine da svet oko sebe percipiramo dramatično drugačije nego kada bismo zumirali široko dostupne podatke. Vodeći računa o našim snažnim pristrasnostima, omogućava nam da kalibrišemo intuiciju kritičkim razmišljanjem, sa krajnjim ciljem donošenja boljih odluka. Pomenuću sve predrasude i detaljnije proširiti svoje favorite:

1. Instinkt jaza – Ljudi imaju osnovni poriv da podele stvari u dve različite grupe, bez ičega osim praznog jaza između. Često slušamo o zemljama u razvoju i razvijenim zemljama. Ovo intuitivno ima smisla. Ali podaci nam govore drugu priču. Zemlje u razvoju i razvijene zemlje bile su otprilike tačna aproksimacija stvarnosti 1960-ih. Svet se od tada potpuno promenio. Novinski naslovi, koji često formiraju naš pogled na svet više nego što bi smeli.

Ljudi vole da se dihotomiziraju. Podela na dve različite strane je jednostavna i intuitivna, sa malo drame na strani. Dihotomiziramo bez razmišljanja i radimo to stalno. U većini slučajeva ne postoji jasno razdvajanje ove dve grupe. Čak i ako proseci pokazuju dve različite grupe, realnost u osnovi je često znatno drugačija. Kopajući dublje u podatke, razumemo širenje i distribuciju. Često shvatamo da ono što doživljavamo kao različite grupe ima mnogo toga zajedničkog.

2. Instinkt negativnosti – Ljudi su nastrojeni da vide negativan stimulans kao mnogo važniji od pozitivnog stimulusa. To je razlog zašto vaš mozak intenzivnije reaguje na naslov o terorističkim napadima i ignoriše stotine hiljada života koji se svakodnevno spasavaju malim poboljšanjima u medicini.
3. Instinkt prave linije – Često pretpostavljamo da će trend nastaviti da ide ravnom linijom, a da ne znamo koji su osnovni pokretači trenda. Mnogi trendovi ne prate prave linije. To su S-krive, klizanja, izbočine ili duple linije. „Nijedno dete nikada nije zadržalo stopu rasta koju je postiglo u prvih šest meseci, a nijedan roditelji to ne bi očekivao.
4. Instinkt straha – Naš mehanizam preživljavanja čini da precenjujemo rizike oko nas.
5. Instinkt veličine – moj omiljeni i najkorisniji u praksi. Usamljeni broj često izgleda impresivno, ali je skoro uvek irelevantan. Pitanje: u poređenju sa čime? Obično vidimo apsolutne iznose koji se razbacuju jer ih je lakše pronaći. Stope promena su često smislenije.
6. Instinkt generalizacije – Ljudi sve vreme nesvesno kategorišu i generalizuju. Kategorije su neophodne da bismo funkcionisali. One naše misli čine strukturisanim. Iako veoma koristan alat za objašnjavanje sveta oko nas, kategorije mogu biti opasne i obmanjujuće ako se ne koriste pravilno.

Pogrešne generalizacije su blokade uma za sve vrste razumevanja. Ako vam neko ponudi generalizaciju, jedan primer i želi da izvučete zaključke o opštijoj temi, trebalo bi da tražite više primera. Da li olako zaključujete da su sve hemikalije nebezbedne na osnovu jedne nebezbedne hemikalije? Da li biste bili spremni da zaključite da su sve hemikalije bezbedne na osnovu jedne bezbedne hemikalije? Hans nam daje nekoliko trikova da kontrolišemo ove instinkte: tražite razlike unutar grupa, tražite sličnosti među grupama, tražite razlike među grupama, čuvajte se „većine“ (može značiti 51%, ali i 99%), čuvajte se živopisnih primera i pretpostavite da ljudi nisu idioti.

7. Sudbinski instinkt – odnosi se na ideju da urođene karakteristike određuju sudbinu svega oko nas. To je zato što se istinski relevantne promene dešavaju presporo da bi se primetile. Kontrolišite ovaj instinkt stalnim ažuriranjem znanja zasnovanog na podacima. Takođe možete razgovarati sa svojim dedom i podsetiti se kako mala promena može biti ogromna tokom decenija.
8. Instinkt jedne perspektive – je ideja da svi problemi imaju jedan uzrok i da svi problemi imaju jedno rešenje. Ovakvo razmišljanje nam štedi mnogo vremena. Volimo da se osećamo upućeno. Volimo da se osećamo korisno. Volimo da formiramo trenutna mišljenja o bilo kojoj pokrenutoj temi. Nemamo satisfakciju što imamo mišljenje samo o nekoliko tema za koje znamo da smo u pravu. Kontrolišite ovaj instinkt tako što ćete stalno testirati svoje ideje u odnosu na slepe tačke. Budite radoznali za nove informacije koje se ne uklapaju u vaš pogled. Potražite mentalne modele iz drugih oblasti. Umesto da razgovarate sa ljudima koji se slažu sa vama, tražite ljude koji vam protivreče.

Kroz svoje iskustvo iz prve ruke sa stručnjacima i konsultantima iz širokog spektra profesija, Hans nam kaže da, osim ukoliko deluju u veoma uskom krugu svoje nadležnosti, malo je verovatno da će biti od pomoći. Stručnjaci iz jednog domena retko znaju svoja ograničenja i često, sa izuzetnim stepenom sigurnosti, ekstrapoliraju svoje znanje iz jedne oblasti u drugu. Ovo je posebno važno kada se podaci koriste za donošenje odluka. Stručno znanje, dopunjeno i bolje informisano podacima, ključ je za donošenje ispravnih odluka.

9. Instinkt krivice – daje jasan, jednostavan razlog zašto se nešto dogodilo. Čini se da je prirodno da odlučimo da kada stvari krenu naopako, to mora biti zato što je to želeo loš pojedinac ili grupa. Moramo da verujemo da pojedinci imaju moć. U suprotnom, svet se oseća nepredvidivo, zbunjujuće i zastrašujuće. To nam krade fokus i blokira naše učenje. Sistem kontrole bi tražio različite uzroke, ne za pojedince, ali isto važi i kada pojedinac tvrdi da je izazvao nešto dobro – trebalo bi da se zapitate da li se ishod ipak mogao desiti.
10. Instinkt hitnosti – „Sada ili nikad! Naučite Faktologiju sada! Sutra će možda biti kasno!” To je ono što prodavci i aktivisti vole i kako nas iskorišćavaju. Stvari skoro nikada nisu tako hitne. Ipak, moramo priznati da nam je ovaj instinkt dobro služio u prošlosti. Oni koji su stali pred lava kako bi pažljivo analizirali verovatnoće nisu naši preci. Ako je nešto hitno i važno to treba izmeriti. Čuvajte se podataka koji su relevantni, ali netačni, ili tačni, ali irelevantni. Samo relevantni i tačni podaci su korisni i stoga je ključno zaštititi njihov integritet i kredibilitet onih koji ih proizvode.

Profesor Rosling je svoje predavanje završavao gutanjem mača. Bila je to poruka za nevernike. Svojim očima su mogli da vide kako se njihove intuitivne pretpostavke (70-godišnji čovek ne može progutati mač!) ruše.

Bio bih oduševljen samo da sam imao priliku da prisustvujem nekom od njegovih časova. Molim vas, prenesite njegovu mudrost.